Novosađani mogu do kraja u EHF kupu, napad na trofej kao najava evropske Vojvodine

"Cilj je da igramo grupnu fazu Lige Evrope već naredne sezone. To je 10 mečeva u jakom takmičenju, afirmacija za mlade igrače. Ne smemo od toga da bežimo. Moj stav tokom razgovora je bio da ako sam potreban za srpske uslove, nije mi onda interesantno. Voša je već najbolja u Srbiji. Mene interesuju međunarodni rezultati i mislim da tu mogu da pomognem i da dam dosta toga, da prenesem bogato iskustvo iz Vesprema i Kila", rekao je potpredsednik Vojvodine Marko Vujin u velikom intervjuu za Mozzart Sport o razlozima zašto je stigao na Slanu baru kao pojačanje u upravi srpskog šampiona.

Novi vetrovi duvaju na Klisi. Više se u taboru Lala ne zadovoljavaju samo domaćim trofejima, puca se na Evropu. Konačno... Devet godina su rukometaši Vojvodine dominirali u Srbiji, „štancovali“ trofeje, ali su rezultati na međunarodnoj sceni bili porazni. Odustajalo se prethodnih godina od Evrope pod izgovorom da je igranje samo trošak, da donosi samo minus u kasi.

Dok su svi težili da se pokažu i na međunarodnoj sceni, Voša je rekla „NE“ Evropi, klupski rejting Srbije na EHF listi je srozan, pa smo pred početak ove sezone bili na 26. mestu. Ispred su bile „velesile“ - Belgija, Izrael, Grčka, Turska, Finska... I letos je uprava Voše napravila pomalo neočekivani potez, odustala je od borbe za Ligu Evrope i odlučila da igra najslabije takmičenje, EHF kup. Prethodne sezone ispalo se u prvoj rundi kvalifikacija za Ligu Evrope. Nije bilo ni sreće u žrebu, rival je bio švajcarski Kadeten Šafhauzen. Eliminisan je srpski prvak i pored pobede u prvom meču sa šest pogodaka razlike.

Dolazak nove uprave proteklog leta, angažovanje nekadašnjeg srpskog reprezentativca, bivšeg asa Vesprema i Kila, Marka Vujina, doneli su najavu evropske Voše. Uljuljkali su se na Slanoj bari prethodnih godina, nisu imali dostojnu konkurenciju u Srbiji. Dve godine su imali skor od po 14-0 u plej-ofu, prošetali su se Lale do titula. Konkurencija se ove sezone trgla. Dinamo iz Pančeva je najavio napad na srpski tron, Metaloplastika se pojačala dolaskom Vladana Matića, Zvezda je nagovestila velike domete, Partizan je bio konstantan.

Tokom sezone Voša se pojačavala, u hodu pravila tima za velika dela. Trener Boris Rojević, tvorac četiri titule, imao je težak posao, morao je tokom šampionata da uigrava tim, menjala se koncepcija... Pojačanja su dolazila kao na traci. Dolazak prekaljenog Belorusa Barisa Puhovskog, beka sa zavidnom karijerom u Ligi šampiona, bio je pokazatelj da Voša staje na noge. Povratak Slovenca Gregora Ocvirka, angažovanje povremenog reprezentativca Srbije Milana Milića iz Zagreba, dolazak na Slanu baru defanzivnog specijaliste Miljana Pušice i zimskog velikog pojačanje iz konkurentske Metaloplastike Mohameda Aziz Aidija, dokazali su da Voša puca na visoko.

Opet se ne postavlje pitanje, da li će novosadski crveno-beli da bude najbolji u Srbiji? Konkurent iz Šapca je oslabljen, Dinamo iz Pančeva posustaje, Zvezda još nije za velika dela, dok Partizan ostaje glavni konkurent za titulu.

Ćiribu, ćiriba, igra Voša k’o Barsa: Lale razbile Norvežane, četvrtfinale nadohvat ruke

Novosađani su lideri, a ako ne bude iznenađenja, trebalo bi da završe prvi pred plej-of u maju. Moraće konkurenti da dobiju na Slanoj bari ako žele na tron. Vojvodina se sprema za narednu sezonu i napad na Ligu Evrope. Naravno, prvo treba da se osvoji titula, 10. u nizu. Pobeda nad Arendalom u prvom meču osmine finala EHF kupa nije iznenađenje, ali razbiti norveškog vicešampiona sa 42:29, koji je pre samo dve nedelje na neverovatan način poražen od Elveruma golom razlike, učesnika Lige šampiona, odjeknulo je u srpskoj javnosti, nenaviknutoj poslednjih godina na uspehe rukometnih klubova na međunarodnoj sceni. Najavilo je to renesansu srpskog klupskog rukometa koji je počeo da se budi.

Boris Rojević (©MN Press)

Uporedo sa rastom reprezentacije, rastu i ambicije srpskih klubova. Budžeti su sve veći, može pristojno da se zaradi i u Srbiji (najveći ugovori idu i do 5.000 - 6.000 evra mesečno), a svi se slažu da je Vojvodina najbliža da napravi iskorak u Evropi. Napad na trofej u EHF kupu nije nemoguća misija. Revanš u Norveškoj nije fomalnost, ali trebalo bi čudo da se dogodi da domaćin nadoknadi -13.

Ostao je u ovom takmičenju branilac krune, norveški Nerbo, koji je slabije plasiran u domaćim okvirima od Arendala, tu je i slovanačko Gorenje, švedski Alingsas, još jedan tim iz Norveške, Runar, možda švajcarski Tun, hrvatski Sesvete... Verujemo da tu može da bude i Dinamo iz Pančeva koji je poražen u prvom meču od češke Karvina (22:30) i imaće težak zadatak pred svojim navijačima u subotu.

Jeste EHF kup najslabije evropsko takmičenje, ali je odlična polazna osnova za Vošu da krene napred. Rukometni kuloari najavljuju da će na leto Vojvodina „opasno da napadne tržište“, pominju se neka zvučna pojačanja... Grcalo se prethodnih godina, finansijska situacija nije bila sjajna, ove je mnogo bolje na Slanoj bari. Plate su redovne, što je za srpske uslove retkost.

Vojvodina može ove sezone da napadne trofej. Ekipa je tek sada dobila konture. Četvrtfinale EHF kupa je nadohvat ruke, a ako se bude ponovila partija kao protiv Arendala u prvom meču osmine finala ni naredni rivali nisu nepremostiva prepreka za četu Borisa Rojevića.

Voša je prethodnih godina igrala pred 100-200 ljudi u dvorani Slana bara. Ni sada nije bajno, ali ide na bolje. Treba novosadskim rukometašima „vetar u leđa“ od strane navijača, trend rasta i svetlija budućnost morali bi da se prepoznaju u „srpskoj Atini“.

Interes za rukomet u Srbiji je porastao, vidi se svetlo na kraju tunela, posle godina tumaranja u mraku... Voša ima šansu da donesi prvi evropski trofej od samostalnosti naše zemlje, a drugi u ovom milenijumu. Pre 22 godine Jugović iz Kaća je osvojio Čelendž kup koji je preteča današnjeg EHF kupa. Dolazio je Partizan do polufinala ovog takmičenja pre više od decenije, a sada se Lalama pruža šansa da se bore za trofej što bio bio sjajan podstrek za napad na Ligu Evropu.

Liga šampiona je nemoguća misija u narednih nekoliko godina, ali Liga Evropa bi bila prava mera za Vošu. Pre toga mora da se osvoji 10. vezana kruna, da se tim organizaciono i finansijski podigne na viši nivo, da stignu i pojačanja koja bi mogla kroz kvalifikacije i dobar žreb da donesu 10 utakmica u grupnoj fazi, pet na domaćem terenu. Konačno bi neki od evropskih velikana (ove sezone u ovom takmičenju igraju Fukse Berlin, Flenzburg, Monpelje, Benfika...) mogli da gostuju u Srbiji, da deca i budući asovi vide kao se igra u Evropi...

Nije daleko Vojvodina od konkurencije u regionu. SEHA liga je trenutno sve samo ne ozbiljno takmičenje, više ima prijateljski karakter nego takmičarski, ali pobede nad Nekseom i Eurofarm Pelisterom iz Bitolja (koji su učesnici grupne faze Lige Evrope, a tim iz Našica je prošle godine bio na završnom turniru u Lisabonu) ove godine u regionalnom takmičenju pokazatelj su da crveno-beli mogu mnogo.

Baris Puhovski, Milan Milić, Gregor Ocvirk, Mohamed Aziz Aidi, odlična krila Miloš Grozdanić i Darko Milenković, iskusni pivotmen Živan Pešić, bronzani junior sa Evropskog prvenstva Luka Rogan, golman Fran Lučin, defanzivni stubovi Miljan Pušica i Miljan Vukovljak.... Voša je sve jača, Rojević je „zategao“ tim, a prostora za napredak ima.

Neka nova Voša, evropska, stanuje na Slanoj bari.